Rodna analiza participacije mladih žena u ruralnim područjima

Uzimajući u obzir da  participacija žena u ruralnim područjima naročito onih mladih nailazila i nailazi na mnogobrojne probleme kroz vreme, možemo izvesti sledeće zaključke.

Zlatiborski okrug čini pretežno brdsko-planinsko područje sa razuđenim selima, malim brojem stanovnika, pretežno starije dobi. Poslednjih godina sa migracijom mladih koji svoje porodice i posao zasnivaju upravo na ovim delovima/ruralnom području. Momci i devojke su svesni svih otežavajućih uslova života i rada- ali ipak učestvuju sa skoro 40% mladih, koji žive u ruralu. Infrastruktura je veoma oslabljena, urušena i ruinirana/ ambulante, mesne zajednice, domovi kulture, sportski tereni, kafići, prodavnice…Infrastruktura putne mreže je sporadično u solidnom stanju, ali bez javnog prevoza ili ponovo sa jednom ili dve linije- sporadično dostupnim. Ono što moramo izdvojiti je primer opštine Čajetina koja je zbog svojih turističkih, preduzetničkih i organizacionih potencijala i resursa uspela da umnogome unapredi stanje života i rada u ruralnim predelima svoje teritorije.

Iako je region bogat prirodnim resursima, suočava se sa depopulacijom, siromaštvom, rodnom neravnopravnošću, dok primer Čajetine ostaje jedinstven.

Mlade žene u ruralnim predelima suočavaju se sa sistemskim kulturološkim preprekama u ostvarivanju prava i potencijala. Suočene sa patrijahalnim obrascima, stereotipima, stigmama, koje u startu umanjuju prava i slobode mladih žena.

Prepreke u ostvarivanju rodne ravnopravnosti (mladih) žena  rurala.

Na prvom mestu kroz demografski i socijalni kontekst– migracije(odlazak mladih u velike gradove ili inostranstvo), rani brakovi(prisutni u opštinama sa Romskim i Bošnjačkim stanovništvom),veoma niska zastupljenost mladih žena u donošenju odluka u javnim politikama i javnim funkcijama.

Obrazovanje mladih žena često se dovodi u pitanje i smatra se za nepotrebno, jer je mladoj ženi mesto u kući, da brine o porodici ili da se ranije uda..Takođe i sam pristup obrazovanju je ograničen zbog udaljenosti stučnih škola i fakulteta. Samim tim, danas veoma bitna IT pismenost u ruralu je zapostavljena.

Ekonomska participacija mladih žena, koje većinom rade na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, bez formalnog zaposlenja i socijalnog osiguranja. Koje od rane dobi kroz neplaćeni rad pomažu porodicu iz koje će posle udaje pretežno otići, a sav imetak/nasleđe ostaviti bratu, vrlo retko-ukoliko je u pitanju sestra moguća je podela imovine, ali tek u starijoj dobi žene. Takodje mlade žene, nemaju podršku da se osmele, ali ni znanja da participiraju za programe agrarne politike i razne subvencije. Zadrugarstvo i preduzetništvo su nedovoljno razvijeni, zbog preobimne birokratije, nedostatka podrške, patrijahale kontrole nad finansijama…

Sagledavajući sve ove rizike, jasno je da je društvena i politička participacija mladih žena na veoma, veoma niskom nivou.  Mlade žene su retko članice Saveta MZ, seoskih saveta, zadruga ili lok.odbora, a kada se uključi jedna žena njen uticaj je minimalan.

Kada su u pitanju zdravlje i socijalna usluga, ogroman hendikep je nedostatak seoskih ambulanti ili mobilnih ambulanti za sela koja su i preko 50km udaljena od gradskog jezgra; Nedostatak ginekologa i psihologa; Ograničan pristup informacijama o reproduktivnom zdravlju i prevenciji bolesti; Prisutno porodično nasilje – slaba dostupnost socijalnih usluga i Sigurnih kuća.. Mlade žene koje pripadaju nekoj od vulnerabilnih grupa, sve ove teškoće mnogo teže podnose, uz svoje svakodnevne probleme i izazove.

Patrijahalne norme i očekivanja, nedostatak podataka, lokalnih strategija koje targetiraju mlade žene; ograničen pristup finansijskim i obrazovnim resursima; Slaba infrastrukturna povezanost(putevi, prevoz, institucije..) Rodne uloge i obrasci su utemeljeni i teško se menjaju u ruralu (zbir načina ponašanja,odrastanja i vaspitanja, stavova, aktivnosti, normi, obaveza koje zajednica i kultura u ruralanu dodeljuje i zahteva od mladih žena s obzirom na njihov propisan rod)

Smatramo da – društveno uslovljene razlike koje se mogu i moraju menjati, oblikujući ih u savremenom vremenu i prostoru, u skladu sa dobrobiti za mladu ženu/ muškarca.

Zašto je rod pitanje, a participacija mladih žena u odnosu na mlade muškarce još uvek rodno neravnopravna;

– politička moć je u rukama muškaraca – donošenje odluka , predstavljanje , neučestvovanje u donošenju javnih politika koje ih se tiču…

-domaćinstvo- nejednakosti u domaćem -neplaćenom radu /sektoru- još uvek neprepoznato i smatra se obavezom (mladih) žena

-rodna podela rada u okviru ekonomije- mali procenat žena preduzetnica, skoro uvek su bez podrške-što je za njih veoma bitno.

-nasilje nad ženama – u velikoj meri neprepoznato, sa slabim informacijama kod mladih žena kako se odbraniti od ovog fenomena, te tako nasilje ostaje izraženo u ruralu

-diskriminatorski stavovi- zbog svih normi koje  mlade žene moraju da ispunjavaju, ali i utemeljenih patrijahalnih obrazaca, mladim ženama je neophodna pomoć da bi izašle iz ovog vrtloga rodne nejednakosti.

Stoga neophodno je :

– sprovesti edukativne programe i kampanje u selima o rodnoj ravnopravnosti ; povezivanje mladih žena kroz mreže(udruženja, forume..); programi za osnaživanje liderki u lokalnoj zajednici; radionice o pravima žena, pisanju biznis plana i IT pismenosti.

-uvođenje lokalnih radnih akcionih planova sa fokusom na mlade žene, subvencionisanje ženskog preduzetništva(agro-turizam, e-prodaja, zanatsvo, zadrugarstvo..)uspostavljanje mobilnih savetovališta za žene, itd.