{"id":6210,"date":"2025-11-16T13:17:54","date_gmt":"2025-11-16T13:17:54","guid":{"rendered":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/?p=6210"},"modified":"2025-11-17T08:12:20","modified_gmt":"2025-11-17T08:12:20","slug":"u-susret-25-novembru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/u-susret-25-novembru\/","title":{"rendered":"U susret 25. novembru"},"content":{"rendered":"

Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad \u017eenama je globalna\u00a0kampanja, a po\u010dinje 25. novembra Me\u0111unarodnim danom borbe protiv nasilja nad \u017eenama i zavr\u0161ava se 10. decembra Me\u0111unarodnim danom ljudskih prava. Boja kampanje je narand\u017easta, kao optimisti\u010dna boja koja ozna\u010dava nadu u svetlu\u00a0budu\u0107nost \u017eena i\u00a0devoj\u010dica koje su izlo\u017eene nasilju. Tokom 16 dana aktivizma, Ujedinjene nacije\u00a0udru\u017eene sa nevladinim\u00a0organizacijama i gra\u0111anima, \u0161irom sveta preduzimaju akcije kojima bi se\u00a0podigla svest o nasilju nad \u017eenama i motivisala zajednica da se bori protiv ovog va\u017enog dru\u0161tvenog problema. Ova kampanja obuhvata nekoliko va\u017enih\u00a0me\u0111unarodnih datuma:<\/p>\n

25.\u00a0novembar, Me\u0111unarodni dan borbe protiv nasilja nad \u017eenama<\/strong><\/p>\n

Ovaj datum\u00a0<\/em><\/strong>progla\u0161en je Me\u0111unarodnim danom borbe protiv nasilja nad\u00a0\u017eenama\u00a0na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba odr\u017eanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su \u017eene govorile o porodi\u010dnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji \u017eene trpe pod re\u017eimima, uklju\u010duju\u0107i torturu i nasilje nad politi\u010dkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan se\u0107anja na sestre Mirabel (Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede) koje su ro\u0111ene u Dominikanskoj republici. Pod imenom \u201eLas Mariposas\u201c (Leptiri) delovale su kao politi\u010dke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom re\u017eimu Trujilla. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhap\u0161ene su vi\u0161e puta zajedno sa svojim mu\u017eevima.\u00a025. novembra 1960. Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je Trujillova tajna policija. Brutalna likvidacija sestara Mirabel ubrzo je dovela do pada\u00a0Truhiljovog re\u017eima, a sestre Mirabel su postale simbol nacionalnog i\u00a0feministi\u010dkog otpora.
\nGodine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54\/134 slu\u017ebeno potvrdile 25. novembar kao Me\u0111unarodni dan borbe protiv nasilja nad \u017eenama.<\/p>\n

    \n
  1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

    Svetski dan borbe protiv HIV\/AIDS-a obele\u017eava se 1. decembra svake godine. To je prilika da se ljudi \u0161irom sveta ujedine u borbi protiv HIV-a, da poka\u017eu podr\u0161ku ljudima koji \u017eive sa HIV-om i da obele\u017ee uspomenu na one koji su umrli od AIDS-a. Bolest koja je, otkad se pojavila 1981. godine u SAD, do sada odnela preko 25 miliona \u017eivota, i dalje je prisutna \u0161irom sveta. Svetski dan borbe protiv side obele\u017eava se od 1988. godine, a crvena traka, kao simbole borbe protiv bolesti i solidarnosti sa obolelima, ustanovljena je 1991. godine.<\/p>\n

      \n
    1. decembar, Me\u0111unarodni dan osoba sa invaliditetom<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

      Me\u0111unarodni dan osoba sa invaliditetom obele\u017eava se od 1992. godine kada je Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obele\u017eavanje tog dana, sa ciljem da se osobama sa invaliditetom omogu\u0107i jednako u\u017eivanje ljudskih prava i ravnopravno u\u010destvovanje u dru\u0161tvenom \u017eivotu. Inkluzija osoba sa invaliditetom je osnovni uslov za po\u0161tovanje ljudskih prava, odr\u017eivog razvoja, mira i sigurnosti. Posvec\u0301enost ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom nije samo stvar pravde ve\u0107 je ulaganje u zajedni\u010dku buduc\u0301nost.<\/p>\n

      6.<\/em>\u00a0decembar,\u00a0<\/strong>Godi\u0161njica Montrealskog masakra<\/strong><\/p>\n

        \n
      1. decembara 1989. 25-godi\u0161njak, Marc Lepine, naoru\u017ean poluautomatom i no\u017eevima pucao je u 28 ljudi \u2013 ubiv\u0161i 14 \u017eena, a raniv\u0161i jo\u0161 10\u00a0\u017eena i \u010detiri mu\u0161karca, na kanadskom univerzitetu\u00a0u Montrealu.Masakar je zapo\u010deo tako \u0161to je upao u u\u010dionicu u kojoj je razdvojio \u017eenske i mu\u0161ke studente. Uz povike da je anti-feminista i da je feminizam uni\u0161tio njegov \u017eivot, pucao je u svih devet \u017eena u prostoriji, ubiv\u0161i njih \u0161est. Potom je nastavio da puca po ostalim prostorijama \u0161kole, ciljaju\u0107i \u017eene. Nakon izvr\u0161enog masakra, Lepine je izvr\u0161io samoubistvo, a iza njega je ostala opro\u0161tajna poruka u kojoj je bila lista od 19 \u017eena iz Kvebeka, za koje je Lepin smatrao da su feministkinje i verovatno planirao da ubije.<\/li>\n<\/ol>\n

        \u017dene ubijene u masakru: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu i Sonia Pelletier, postale su tragi\u010dni simbol nepravde prema \u017eenama.<\/p>\n

        \u017denske grupe \u0161irom zemlje organizovale su javna okupljanja,\u00a0mar\u0161eve i komemoracije. Inicirana je podr\u0161ka za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad \u017eenama.\u00a01991. godine Kanadska vlada je proglasila 6. decembar Nacionalnim danom se\u0107anja i akcije protiv nasilja nad \u017eenama.\u00a01993. godine organizacija pod nazivom Koalicija 6. decembra osnovala je fond za \u017eene koje su poku\u0161ale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu. 1993. pokrenuta je i kampanja pod nazivom \u201cNulta tolerancija\u201d koja je ponudila mu\u0161karcima priliku da poka\u017eu solidarnost sa \u017eenama u borbi protiv nasilja. Nakon masakra nekoliko majki \u017ertava pokrenulo je grupu koja se borila za ograni\u010denje zakona o dozvoli no\u0161enja oru\u017eja i upozorava na kontinuirano nasilje nad \u017eenama.<\/p>\n

          \n
        1. decembar, Me\u0111unarodni dan ljudskih prava<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

          \u0160irom sveta 10. decembar se slavi kao Me\u0111unarodni dan ljudskih prava. Na taj dan 1948. godine dr\u017eave \u010dlanice Ujedinjenih nacija jednoglasno su usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se sti\u010du ro\u0111enjem, koja su neotu\u0111iva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na dr\u017eavljanstvo, prebivali\u0161te, pol, nacionalno i etni\u010dko poreklo, boju ko\u017ee, veru, jezik ili bilo koji drugi status.<\/p>\n

           <\/p>\n

          Udru\u017eenje RU\u017dICA se svake godine uklju\u010duje u obele\u017eavanje ove Kampanje kroz organizaciju uli\u010dnih akcija, tribina, radionica sa mladima, okruglih stolova sa institucijama i nastupima u medijima.<\/p>\n

           <\/p>\n

          \"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad \u017eenama je globalna\u00a0kampanja, a po\u010dinje 25. novembra Me\u0111unarodnim danom borbe protiv nasilja nad \u017eenama i zavr\u0161ava se 10. decembra Me\u0111unarodnim danom ljudskih prava. Boja kampanje je narand\u017easta, kao optimisti\u010dna boja koja ozna\u010dava nadu u svetlu\u00a0budu\u0107nost \u017eena i\u00a0devoj\u010dica koje su izlo\u017eene nasilju. Tokom 16 dana aktivizma, Ujedinjene nacije\u00a0udru\u017eene sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6211,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26],"tags":[],"class_list":["post-6210","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6210","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6210"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6210\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6218,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6210\/revisions\/6218"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6211"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6210"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6210"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/udruzenjeruzica.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6210"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}